Margaretas blogg

Where I belong, my home is far away.
I reach to my roots, I want them closer –
but it seems that they have forgotten about me.
My soul is empty, my heart is bleeding –
something is missing.

Feeling of sadness
drive me to madness.
I am free like a bird,
I am captured like a lion.
My freedom depends on me,
and I have to agree.

Be happy, live life, do funny things,
laugh a lot!
One day, you are going to realize
that life is to short for feeling sad.
Breathe with all your lungs,
be satisfied with small things!

Every day on earth is our gift from God
to do the best of what we get.

Try to do that, and you will be happy!

Black is my colour now.
My life seems to go down.

I am crying for help,
but no one can hear me.
It feels like I am underground.
Without light, without air.

Let me go, let me breed,
let me feel alive.
I want to see the meaning of life.

Feed me with your love,
give me your streingth,
give me a chance to raise
and reach the sun.

Black is my colour now.
My life seems to go down.

Deep inside of me
is burning a fire,
a fire of my desire.

Every step I make,
every breath I take –
it is because of You.

Do not make me wait!
Do not waste my time!

I need Your love,
I need your soul.
Do not break my heart –
open Your doors for me!

Do not make me wait!
Do not waste my time!

Do not shut me out of Your life,
my friend, my lover, my soulmate!

When the sun is rising and the moon is hiding,
I will be always there for You.

Do not doubt at me!
Do not leave me aside,
because I am Your friend, lover
and soulmate!

Где си сад, кад ми требаш?
Где си сад, кад ми вребаш?
Посматраш ме из даљине, ко из туђине.

Приђи ближе, осети ме, примети ме!
Дај ми снаге, дај ми љубав, учини чуда нека –
да ти и ја некад будем прека!

Доста ми је титрања, психолошких савета.
Буди ти једном моја звездана капија,
која ће ми показати пут прави –
а не онај који је у мојој глави.

Волим бити мајка, жена, унука, ћерка –
али то ме више не испуњава.

Потребно ми је нешто јаче,
што ће ми дати снаге, дати воље –
са надом да ће бити боље.

Потребна ми је енергија цела.
Потребан ми је месец цео,
да бих увидела стазе овог живота,
ове патње, ове лепоте живљења.

Покажите ми пут прави,
а не онај који ми је већ у глави!
Јер је он већ заражен мислима
и предрасудима према свима.

Желим волети на ново,
желим осећати моју празнину
и испунити је срећом.

Јер срећан бити је лако,
то нам је урођено.

За срећу треба мало,
али НЕ – нама је за пуно стало.
Не знамо ценити оно што имамо,
оне што нас воле, па ће нас Бог
на крају оставити потпуно голе!

Hej livet, vart är Du på väg?
Har precis gjort ett felsteg.

Stanna, titta runt. Vi har väl en liten stund?
Ge mig en chans, ge mig ett hopp att
kunna tänka, kunna älska, kunna förlåta.

Hej livet, vart är Du på väg?
Allt händer så raskt, så snabbt.
Låt mig andas lite, låt mig känna mig fri!

Ta mig som jag är.
Vill inte spela, vill inte konstla, låtsas.
Öppna Dig för mig, så jag kan välja rätt.

Ge mig flera val,
så jag kan sätta mig på piedestal!

Не остављај их саме у сред таме,
не остављај их саме кад је хладно и месец сија,
када си им најпотребнија.
Помози сваком, помози себи,
помози да би био човек.

Дај некоме лепу реч која пуно значи,
која сија и греје и упорно се смеје.
Смеје се, јер зна да си некоме улепшао дан
и дао му миран сан.

Будимо људи, отворимо срца, отворимо душе наше,
јер на овом опаком свету нам је то једино спасење –
као и велико поверење.

Не одузимај ако не можеш да даш,
не причај ако немаш шта лепо да кажеш,
него помогни колико можеш и воље имаш
да би се звао човеком, људским бићем.

Сада лежиш сама, а око Тебе тама.
Тишина, самоћа, хладноћа.
Отишла си нам тако брзо.
Многе ствари су остале неурађене.
Многе речи недоречене.

Нисмо се стигли опростити,
јер си тако нечујно напустила
наше животе да још увек мислимо
да си са нама.

Анђео си била, анђео ћеш остати.
Знала си свакоме опростити.
Људи су Ти нанели пуно зла,
а Ти увек храбра са вером у Бога.
Их ниси кудила, већ жудила за
опроштај њихових грехова.

Тета Иванка,
знам да си још увек ту негде са нама,
јер осећам и чујем Твоје нежне речи.
Нико не може да ме спречи
да верујем у Тебе и Твоје постојање,
јер кад ми је тешко опет се радујем.
Знам да Твоје речи мене теше.

Дете моје,
биће боље!

———————————- Фото и текст/ Маргарета Девић и Кућа књига Девић ———————————-

Sorg efter dig som du var innan är stor.

Den är djup och obeskrivlig som världens djupaste hav.

Kom till mig, tveka inte!

Livet är för kort och natten för lång.

Kom som båten i sin hamn, lämna inte min famn!

Älska mig som aldrig förr, vår gemensamma dörr står öppen för vår lycka!

Ge dig inte iväg nu, för det är vår tur att ge varandra vad vi kan att njuta

av livets gång.

Man vet aldrig när livet tar slut.

När jag väl nu står framför dig, ta en bra titt på mig!

Glöm inte min doft, mitt skratt, för att allt som livet ger tar mörket!

Lämna mig inte nu när jag är som bäst, som vackrast, som gladast;

du behöver någon bredvid dig i gamla dar!

Кум куму кући испраћао,

па је код ње неки пут навраћао.

На кафицу и слатко од смокве,

па неки пут богами он њу и цмокне.

Кумица се зацрвени и порумени, па каже:

“А бре, куме, дођи ти овде слободно често.

Најбоље преподне, јер тада имам свежу кафу

и ја сам тада највише жељна целивања твојих

и уживања мојих!”

Мој Живко дође увек после три, а тада смо ми

већ готови.

Живко ти појма нема да ти овде често наврћујеш

и памет ми заврћујеш.

Једино му је чудно што нема више оно слатко од смокве,

а и кафе је понестало. Па му ја кажем:

“Бежи бре, будало, то ја све поједем и полижем тегле

да се смокве не укиселе. А ја да ти будем здрава и жива

и увек верна. Часну ти реч дајем и крста ми мога мила,

ти си мој увек мио и заувек био!”

Livet ger, livet tar.

Livet sörjer, livet glädjer.

Det är bara att välja och vraka

vilken väg man ska ta.

Det är dock inte lätt att välja rätt,

fast det borde det vara.

Att skratta är livets glädje och fröjd,

att gråta är livets stora sorg.

Nu när du vet detta,

så är det bara

att välja det rätta.

Det rätta som värmer,

det rätta som ger.

I världens namn

öppna din famn!

У сваком тренутку сете и таме ја се сетим своје маме.

Она је тако храбра и смела као гизела.

Увек је ту да те утеши и жеље услиши као да јој је 20 лета,

а њој је на путу и шездесета.

Ништа јој није тешко, већ све својим рукама ради и ствара

и нове путеве за нас децу отвара.

Ево тако седим сама.

Напољу тама, снег, празнина

и велика даљина.

Ево тако опет мислим сама.

Жеља ми је да не будем сама,

да је увек ту неко, ту баш преко.

Ево тако опет сама, тама никако

да одлети а светлост долети.

Даљина још већа, снег још дубљи.

Мисли к´о рој пчела, а ја тако врела.

Врела за свиме што је срцу мило,

што се увек снило.

Бежи тамо, тамо далеко!

Без трага оста, светлост ми дај,

томе буди, то ми снагу даје

и животну моћ преписује.

Tystnaden låter för mycket,

tankarna sprids som sand i öknen.

Hör mig själv för mycket,

men det är tystnaden som låter.

Tystnaden tar över mig,

det tycks som om jag flyger bort,

men allt varar så kort.

Livet spelar sitt mystiska spel.

Att förstå dess mening är svårt,

man flyger allt längre bort.

Det känns tomt att inte kunna prata om det,

det känns så långt för att kunna nå det.

Är själv i rummet, men ändå inte ensam.

Tystnaden bryter sig in, vill komma fram,

har en önskan om att vara själv,

men blir bara till damm.

Livet spelar sitt mystiska spel,

och vi är en del av det hela.

Kom in! Låt tystnaden försvinna! Låt ljuset smyga fram!

Låt mig få andas ut och ta slut på tystnadens makt som förgiftade min själ!

Det är bara en del av livets mystiska spel.

Håll ut, det är snart slut!

Срећан рођендан Ти желим, светом целим.

Нека Ти овај дан буде раздраган,

Да Ти живот буде као ружа црвена и бела

И срећа цела.

Да нам будеш увек тако млада као сада.

Да поживиш још дуже

И да још дуго миришеш руже.