Сада лежиш сама, а око Тебе тама.
Тишина, самоћа, хладноћа.
Отишла си нам тако брзо.
Многе ствари су остале неурађене.
Многе речи недоречене.

Нисмо се стигли опростити,
јер си тако нечујно напустила
наше животе да још увек мислимо
да си са нама.

Анђео си била, анђео ћеш остати.
Знала си свакоме опростити.
Људи су Ти нанели пуно зла,
а Ти увек храбра са вером у Бога.
Их ниси кудила, већ жудила за
опроштај њихових грехова.

Тета Иванка,
знам да си још увек ту негде са нама,
јер осећам и чујем Твоје нежне речи.
Нико не може да ме спречи
да верујем у Тебе и Твоје постојање,
јер кад ми је тешко опет се радујем.
Знам да Твоје речи мене теше.

Дете моје,
биће боље!

———————————- Фото и текст/ Маргарета Девић и Кућа књига Девић ———————————-