Где си сад, кад ми требаш?Где си сад, кад ми вребаш?Посматраш ме из даљине, ко из туђине. Приђи ближе, осети ме, примети ме!Дај ми снаге, дај ми љубав, учини чуда нека –да ти и ја некад будем прека! Доста ми је титрања, психолошких савета.Буди ти једном моја звездана капија,која ће ми показати пут прави –а…

Не остављај их саме у сред таме,не остављај их саме кад је хладно и месец сија,када си им најпотребнија.Помози сваком, помози себи,помози да би био човек. Дај некоме лепу реч која пуно значи,која сија и греје и упорно се смеје.Смеје се, јер зна да си некоме улепшао дани дао му миран сан. Будимо људи, отворимо…

Кум куму кући испраћао, па је код ње неки пут навраћао. На кафицу и слатко од смокве, па неки пут богами он њу и цмокне. Кумица се зацрвени и порумени, па каже: “А бре, куме, дођи ти овде слободно често. Најбоље преподне, јер тада имам свежу кафу и ја сам тада највише жељна целивања твојих…

У сваком тренутку сете и таме ја се сетим своје маме. Она је тако храбра и смела као гизела. Увек је ту да те утеши и жеље услиши као да јој је 20 лета, а њој је на путу и шездесета. Ништа јој није тешко, већ све својим рукама ради и ствара и нове путеве…

Ево тако седим сама. Напољу тама, снег, празнина и велика даљина. Ево тако опет мислим сама. Жеља ми је да не будем сама, да је увек ту неко, ту баш преко. Ево тако опет сама, тама никако да одлети а светлост долети. Даљина још већа, снег још дубљи. Мисли к´о рој пчела, а ја тако…

Срећан рођендан Ти желим, светом целим. Нека Ти овај дан буде раздраган, Да Ти живот буде као ружа црвена и бела И срећа цела. Да нам будеш увек тако млада као сада. Да поживиш још дуже И да још дуго миришеш руже.