Ево тако седим сама.

Напољу тама, снег, празнина

и велика даљина.

Ево тако опет мислим сама.

Жеља ми је да не будем сама,

да је увек ту неко, ту баш преко.

Ево тако опет сама, тама никако

да одлети а светлост долети.

Даљина још већа, снег још дубљи.

Мисли к´о рој пчела, а ја тако врела.

Врела за свиме што је срцу мило,

што се увек снило.

Бежи тамо, тамо далеко!

Без трага оста, светлост ми дај,

томе буди, то ми снагу даје

и животну моћ преписује.