У сваком тренутку сете и таме ја се сетим своје маме. Она је тако храбра и смела као гизела. Увек је ту да те утеши и жеље услиши као да јој је 20 лета, а њој је на путу и шездесета. Ништа јој није тешко, већ све својим рукама ради и ствара и нове путеве…

Ево тако седим сама. Напољу тама, снег, празнина и велика даљина. Ево тако опет мислим сама. Жеља ми је да не будем сама, да је увек ту неко, ту баш преко. Ево тако опет сама, тама никако да одлети а светлост долети. Даљина још већа, снег још дубљи. Мисли к´о рој пчела, а ја тако…